20 Dec Socijalna zaštita: Krovna strategija kao garant socijalnih usluga na lokalu

Učesnici/-e panela: Sanja Miloradović, Centar za socijalne politike (CSP); Ivana Barać, Somborski edukativni centar; Irena Stojadinović, Mreža psihosocijalnih inovacija (PIN), Slaviša Kovač, Asocijacija Duga.

Zakon o socijalnoj zaštiti iz 2011. je krovni dokument koji je svojom sadržinom imenovao veliki broj usluga i pružio prostor za uspešno zagovaranje u lokalnim zajednicama. Danas, nema lokalnih samouprava koje zbog ovih izmena, nemaju nijednu dostupnu uslugu. Ono što je potrebno je da se u svakom trenutku zagarantuje minimalni standard tih usluga.

“Jedna petina opština ima samo jednu uslugu, više od polovina opština ima 2-3 usluge. Najčešće je reč o ličnom pratiocu, pomoći u kući, eventualno nekon dnevnom  boravku”, istakla je Sanja Miloradović. 

Ova situacija dovodi do potrebe za preciziranjem Zakona, da postoji Strategija na nacionalnom nivou koja će obuhvatiti sve potrebne izmene i dovesti do toga da u oblasi socijalne zaštite imamo dugoročnije promene, da su korisnici usluga obezbeđeni kvalitetnom pomoći.

“Pozivali smo se na Zakon o socijalnoj zaštiti, do toga da smo prepoznali da u razgovoru sa donosiocima odluka smo došli na ideju da napravimo lokalni akcioni plan za razvoj socijalne zaštite. Insistirali smo na istraživanju o potrebama korisnika socijalne zaštite”, izjavila je Ivana Barać i dodala je  koliko u zagovoračkom procesu sa lokalnom vlašću u Somboru bio značajan rad sa istraživačem, činjenice i podaci koji su prikupljeni tokom programa.

Pandemija je aktivno istakla značaj brige o mentalnom zdravlju. Bez obzira što smo već u nekom trenutku udaljeni od njenog završetka, posledice su još osetne i svakim trenutnom podsećaju na bitnost da podrška mora biti od strane države i konstantna. Ukoliko govorimo na primeru, usluge savetovališta za brak i porodicu postoje već dugo u sistemu, ali potreban je standard koji će omogućiti održivost i kvalitet, zaštitu korisnika za sve usluge koje se budu uvodile.

“Shvatili smo da ono što mi radimo jeste prepoznato zakonom ali ne postoji način da se formalizuje i da postane podržano od sistema socijalne zaštite. Odlučili smo da oformimo multidisciplinarni tim koji se bavio izradom predloga standarda”, rekla je Ivana Stojadinović ističući da se čeka dalji odgovor Ministarstva o ovom predlogu.

Proces zagovaranje nikad nije kratkotrajan i često uključuje duži vremenski period. Tokom prvog ciklus organizacije su aktivno sa istraživačima/-icama radili i trudili se da ovaj proces unaprede istraživanjima i činjenicama. Lokalna vlast često insistira na podacima i tokom procesa zagovaranje bitno je da se te informacija stalno prikupljaju i da su aktuelne.

“Naše javno zagovaranje traje od 2014. godine, to je jedan dug proces koji mora biti pažljivo osmišljen i vrlo pažljivo realizovan”, podsetio je Slaviša Kovač i dodao da je tek ove godine usluga terenskog saradnika prepoznata kao inovativna usluga a da tokom programa Pokret polet im se sledeći cilj iskristalisao, da usluga terenskog saradnika bude prepoznata i u odluci o pravima i uslugama socijane zaštite na teritoriji grada Šapca.

“Uloga Nevladinih organizacija nije prevashodno da budu pružaoci usluga, nego da motre na sitauacijiu i zagovaraju za one grupe koje teže stižu do svojih prava. Oni su ta veza između grupe sa manje moci i donosioca odluka.”, izjavila je Sanja Miloradović ispred Centra za socijalnu politiku.